Da nema mene u ovom hodniku,

bio bih u zaboravu ostrva,

bio bih u vlaznoj tisini pod planinom,

ruke se od grudi siroko bacaju - da me nema ovde,

sada bi planinu grlile.

 

Da me nema ovde,

macke bi se na pragu umivale,

ljudi cipelama razbacivali prasinu,

i sve bi se drugo nebitno ovde dogodilo.

 

Da oci ovo ne vide,

sad bi skiljile od bljeska snega,

da usne ovde ne cute,jurile bi poljubac Eho sa neke litice,

da me nema ovde,

bio bih svugde drugde.

 

Da nje nema tamo na ulazu,niko ne bi zaobilazio da je ne gurne ramenom,

i ljudi bi slobodno isli svojim poslom.

Da ne stoji i ne ceka,

ni ja se ne bih pitao sta mi je danas sve zgresila.

Da nje nema tamo,ja bih bio ovde neplanirano i nervozno bih zeleo da odem.

Ali bi zastao,

i gledao prazan prag,

zamisljao da bas ovako stoji, da sam ja njen kao sto jesam,

i da me ovim pogledom ogrce.

 

D.