autobuski mentalitet,povratak cetnika,ustaski forumi,rat koji traje virtuelno,mrznja koja se ne zaustavlja,delta city,izbori,burek sa vise soje nego mesa,trazenje identiteta..

nema kraja kad navedem sve cime moram da se bavim,i u sta sam se sve upleo kao sociolog. sve sto pogledam oko sebe je kandidat za doktorsku disertaciju,i bicu prvi i originalan, siguran sam, o bilo cemu da pisem. i dok sebe svakodnevno optuzujem da sam slabic i placipicka, i pitam se kako se nisam u toliko gorih situacije,jos uvek navikao na salterske radnice, pomamljenost glupostima kao sto je veliki brat, ili na gole 12godisnajkinje na ulicama, u jednom ukradenom momentu dok sam se drzao za sipku busa preplavilo me je osecanje koje vama sto citate poeziju nije strano.

 

Da te negde odvedem odavde,

na Goc ili Jelicu,ili Olimp,ili Mont Everest,ili Etnu,

gde cu se zasititi zivotne pravde,

i budjen pre tebe okom nakupiti zoru vrletnu.

 

Da te odvedem negde gde dusi laju,

da se nocu plasis i uz mene blize pribijas,

kad te grlim da nestaju,

i gledam kako mi se iznova snom opijas. 

 

Da te odvedem gde je somot zemlja , 

da ti zovem vetrom ime ,

da si za moje ruke spremnija,

da te usrecujem svime.

 

Da ne spoznam opet onaj pogled tvoj,

i umesto naslutim na telefonu saputanje ,

dan mi ide uz drva, sekiru i znoj,

cekas me mirisna kad se svetla stanje,

u moje grudi sklupcas se uz saznanje

da je uz tebe tvoj heroj.

 

Dimitar